SUKOB U SRPSKOM PODZEMLJU - Kraj surčinskog klana

Čume - kandidat za zaštićenog svedoka

Serijom optužbi na račun zemunske ekipe, odbegli lider surčinskog klana Ljubiša Buha bacio otvorenu rukavicu nadležnim organima. Za sada bez pravog odgovora

Jovica Krtinić


Glasno ćutanje koje je usledilo posle iznenadnog oglašavanja Surčinca Ljubiše Buhe Čumeta u prošli petak na TV B92, verovatno je najbolji opis stanja duha u Srbiji. Na neviđen "rafal" sasvim konkretno adresiranih Buhinih optužbi za kriminal, zloupotrebe, ubistva i otmice, zaćutali su svi – i policija, i tužilaštvo, i vladajuće i opozicione stranke. Iz straha ili pod udarom starih ili novih pretnji, zbog ove ili one ucene, po ko zna koji put dosad, mafijom u Srbiji se nisu pozabavili oni kojima je to u opisu posla. To je, prirodno, otvorilo prostor za sumnju da li u ovoj zemlji uopšte postoji neko ko je u stanju da se sa tim zlom suoči. Po receptu “prljavog Harija”, na primer.

Akcija: Buhino obraćanje javnosti usledilo je posle iznenadne policijske akcije u njegovom dotad netaknutom "utvrđenju" - tržnom centru Kotobanja u centru Surčina, kada je pronađena zavidna količina naoružanja (pištolji, automatske puške, zolje), ali i droge (tri kilograma heroina). Iako se policija naknadno ogradila da Buha nije jedini gazda ovog objekta, Čume je shvatio "koliko je sati". Serijom teških optužbi na račun svog dojučerašnjeg bliskog prijatelja, Zemunca Dušana Spasojevića i njegovog kuma Milorada Lukovića Legije, bivšeg komandanta "crvenih beretki", za koje već neko vreme tvrdi da mu rade o glavi, Buha je (niotkuda) krenuo u protivnapad. Usput se direktno preporučivši za prvog zaštićenog svedoka u nekom od budućih procesa srpskoj mafiji.
Pažljivim hroničarima nije promaklo da je policijska akcija u Surčinu usledila samo dan pošto je premijer Đinđić javno prekorio policiju za mršave rezultate na polju suzbijanja narkomafije. Ono što je posebno privuklo pažnju bio je prilično "plastičan" Đinđićev opis šta ovdašnji narkotrafikanti rade sa kriminalno zarađenim novcem - "ulažu u tehniku i prislušne uređaje, savremenije od policijskih, finansiraju lične armije". Činjenica da su u policijskom upadu u Čumetovu "Kotobanju", pored arsenala i droge, pronađena savremena sredstva video tehnike, stvorila je utisak da su organi gonjenja postupili upravo po premijerovim instrukcijama. Ili, možda, po njegovom odobrenju...
Ipak, u svom prilično emotivnom, optužujućem nastupu na TV B92, Buha nijednog momenta tako nešto nije doveo u sumnju. Štaviše, ovaj do juče moćni Surčinac, govorio je sa dosta vere u premijeru lojalnog aktuelnog ministra policije Dušana Mihajlovića, ne dovodeći u pitanje da će ovaj, koliko sutra, služeći se novim zakonskim rešenjima, rasvetliti sva ubistva i otmice. U čemu je, kako je obećao, spreman svesrdno da mu pomogne, podastiranjem dokaza.

Svedok: "Očigledno je da se Čume preporučuje za zaštićenog svedoka. Međutim, ne verujem da će to proći, budući da bi iznošenjem dokaza protiv drugih optužio i samog sebe. U najboljem slučaju, prema važećem zakonu, mogao bi, zbog saradnje sa sudom, da prođe sa nešto blažom kaznom", smatra novinar i portparol Sindikata policije Milovan Brkić.
S druge strane, neki analitičari smatraju da su male šanse da se Čume pojavi pred sudom, u bilo kojoj formi. "Naprosto, mnogo je onih, posebno na vlasti, kojima ne bi odgovaralo da to kriminalno klupko počne da se raspetljava. Posebno ne iz Buhinih usta", kaže jedan od sagovornika Reportera koji je želeo da ostane anoniman.
Bez obzira da li će Buha da stigne da se nađe na usluzi pravosudnim organima, advokati Biljana Kovačević Vučo i Nikola Barović smatraju da tužilac i te kako treba da se pozabavi onim što je on u svom javnom nastupu rekao. "Tužilac bi zbog onoga što je Buha izneo u vezi otmice Ivana Stambolića morao odmah da traži nove istražne radnje", kaže Barović i dodaje da je i njemu odranije poznat deo onoga što je Buha kazao.
Osim onoga što Buha govori, kako ističe jedan od sagovornika Reportera, tužilac bi morao da se pozabavi i nekim detaljima koje je u javnosti prethodno plasirala njegova supruga Ljiljana. Isto tako, za tužioca bi trebalo da budu zanimljivi i pojedini napisi u novinama koji očigledno dolaze iz tabora suprotstavljenog Buhi. "Upravo jedina dobra strana u celoj ovoj priči jeste to što će se, kroz međusobno optuživanje dve grupe, u javnosti konačno pojaviti činjenice o brojnim krivičnim delima, koje su najverovatnije tačne", smatra naš sagovornik.
Bilo kako bilo, biće više nego interesantno sačekati šta će i da li će povodom svega ovog, sa zvaničnog mesta, biti preduzeto. Činjenica da već u startu reakcija nadležnih gotovo i nema, "obećava" da se sprema guranje još jedne afere "pod tepih". Umesto akcije policije, kako predviđa Milovan Brkić, u narednim danima pre se možemo nadati seriji novih ubistava.

Surčinci - uspon i pad: Prvi koraci pripadnika “surčinskog klana” na usijanom kriminalnom asfaltu vezani su za period početka ratnih devedesetih, kada je ova grupa prevashodno bila orijentisana na krađu automobila, njihovu preprodaju ili vraćanje vlasnicima uz pozamašnu nadoknadu. Kasnije, ovoj “delatnosti”, Surčinci pridodaju i unosne poslove sa naftom i cigaretama, a potom i narkoticima (heroinom i kokainom). Stacionirani na debeloj periferiji, uz pomoć dobrih pozicija u policiji (javnoj i tajnoj) i među predstavnicima bivše vlasti, oni su za kratko vreme uspeli da stvore imidž jednog od najorganizovanijih gangova u Srbiji. Prvi ozbiljniji udarac ova grupa doživela je krajem novembra 1999. kada je u centru Beograda likvidiran jedan od njenih lidera, kik-boks šampion Zoran Šijan. Zlatno doba Surčinaca, dolazi posle 5. oktobra 2000, kada postaju praktično najmoćniji gang u zemlji. Novac investiraju u kupovinu skupocenih mašina za asfaltiranje, jedinih te vrste u Srbiji, i postaju nezaobilazan partner (izvođač radova) na gotovo svim značajnijim poslovima obnove putne infrastrukture.
Nagoveštaj pada ovog ganga, došao je početkom avgusta prošle godine kada se na meti atentatora našao njegov šef Ljubiša Buha Čume. Spletom okolnosti, Buha ostaje neozleđen (gine njegov telohranitelj), a potom beži iz zemlje. Uskoro se sa nepoznate lokacije oglašava njegova supruga Ljiljana, optužujući ga da je vodeći narkotrafikant, otmičar i ubica u zemlji. Finale urušavanja ovog surčinskog bosa (i celog ganga?) dolazi u decembru prošle godine, kada mu u seriji eksplozija (u režiji nepoznatih diverzanata) biva uništena firma Difens roud, odnosno kompletna mašinerija za asfaltiranje.
Pored Buhe, ubijenog Zorana Šijana i takođe pokojnog Zvonka Plećića Pleće (ubio ga Andrija Drašković, septembra 2000), kao vodeći ljudi “surčinskog ganga” pominju se Milan Narandžić Limun i Ljubomir Jovanović Stakleni. Za razliku od Buhe, za kojeg se veruje da je već duže vreme van zemlje (mada ima i onih koji tvrde da je sve vreme “tu negde”), Stakleni i Limun za sada ne pokazuju veće znake panike. Naime, često se mogu videti na mestima na koja su i ranije zalazili.

Oni dolaze – Zemunci: Prema raspoloživim podacima iz famozne “bele knjige” srpske policije u kojoj su evidentirani ozbiljniji kriminogeni elementi u zemlji Srbiji, “zemunska ekipa” slovi za najbrojniju. U dugogodišnjem partnerstvu sa Surčincima, za Zemunce se tvrdi da su “učestvovali u mnogim oružanim obračunima i likvidacijama u srpskom podzemlju” te da su posebno oštar sukob imali sa “miljakovačkim klanom i njegovim pokojnim liderom Zoranom Uskokovićem Skoletom”. Iz saradnje sa Surčincima, došao je i izbor kriminalne aktivnosti. Prema navedenim “operativnim saznanjima”, glavni posao ove grupe dugo godina vezan je za trgovinu narkoticima, sa kojom su, kako se navodi, izašli i van granica Srbije. Najnovija policijska saznanja govore da su se Zemunci, posle 5. oktobra 2000. dali na otmice bogatih ljudi, koje su oslobađali uz milionske “nadoknade”. Između ostalih, policija ih je osumnjičila i za otmicu biznismena Miroslava Miškovića. Protiv članova ove grupe do sada je podneto više od sto krivičnih prijava, od čega je tek desetak okončano presudama, sa uglavnom blažim kaznama. Većina se ipak i dalje vodi kao neosuđivana.
Do prekida odnosa sa Surčincima, tvrde dobro upućeni, došlo je početkom 2002, kada Zemunci kreću u lagano “osvajanje” terena. Lider ovog “ganga” Dušan Spasojević, kako se tvrdi, u tom periodu obnavlja svoje druženje sa nekadašnjim prvim čovekom matične opštine, liderom radikala Vojislavom Šešeljem, a sve češće može da se vidi u društvu i bivšeg komandanta JSO Milorada Lukovića Legije.
 

MILOVAN BRKIĆ: Molio sam Boga da umrem
Tržni centar “Kotobanja” u centru Surčina, u kojem je policija u poslednjoj raciji pronašla arsenal oružja i drogu, prvi put je došao na zao glas krajem 1996. Kako je kasnije svedočio novinar Srpske reči Milovan Brkić, njega su 17. oktobra te godine, iz redakcije ovog lista u “Kotobanju” odveli Dušan Spasojević i Dejan Milenković Bagzi. “Predstavili su se kao radnici Službe državne bezbednosti", kazao je Brkić i naveo da su ga potom odveli u servis-perionicu “Kotobanja” u vlasništvu Ljubiše Buhe, gde su ga punih pet sati tukli. U docnijem sudskom procesu, koji još nije okončan, za ovo delo optuženi su pokojni Zoran Šijan i Ljubiša Buha. Brkiću je polomljeno nekoliko rebara, imao je nagnječenje jetre i slezine, velike podlive, a lekari su povrede okarakterisali kao opasne po život.
"Dan pre nego što će se to desiti objavljen je moj tekst u Srpskoj reči u kojem sam naveo da u Surčinu postoji kriminalna banda koju predvode Buha i Šijan i da oni prodaju ozračenu drogu i da je preko Hrvatske ubacuju u Bosnu i prodaju vojnicima SFOR-a. Te podatke sam dobio od stranog diplomate, koji se čudio zašto to niko ne sme da objavi u Srbiji", kaže u razgovoru za Reporter Milovan Brkić i dodaje da se celog događaja nerado priseća. Da bi objasnio u kakvoj se poziciji surčinski gang nalazio, Brkić ističe da je njihov glavni zaštitnik tada bio Marko Milošević. "Preko Požarevca su počeli da rade sa narkoticima, ali i svim ostalim robama koje su se tada tražile. Bandu je sačinjavala grupa od tridesetak ljudi, koji su imali odlične pozicije u vrhu policije, posebno kod Radovana Stojičića Badže", kaže Brkić.

REPORTER: Šta se desilo pošto su Vas Spasojević i Milenković dovezli u Surčin?
Ništa mi nisu govorili. Skinuli su me golog, psovali i besomučno tukli, takvom žestinom da sam molio Boga da me ubiju. Njih petnaestak, na čelu sa Ljubišom i Novakom Buhom. Mokrili su po meni, polivali me vodom i sve to ispred servisa, na ulici, naočigled prolaznika i policijske patrole. Niko ništa nije preduzeo. Na kraju su me stavili u šaht pun vode i držali me tako sat vremena.

Kako je ta tortura okončana?
Pretpostavljam da ih je neko zvao da prestanu s tim. Jedan od njih koji je sve to gledao i koji me nije tukao, mislim da se prezivao Kosmajac, odvezao me je kući.

Potom ste smešteni u Urgentni centar?
Sa teškim povredama, opasnim po život. Međutim, nisam smeo da ostanem u bolnici pošto sam se plašio da će doći tamo.

Kako je reagovala policija?
Pošto nisu hteli da izađu na lice mesta i obave uviđaj, prijavili smo moju smrt. Posle toga bili su obavezni da izađu. Taj posao je dosta kvalitetno obavio jedan inspektor.

Kad je počelo suđenje?
Posle godinu i po, optuženi su samo Šijan i Buha. Taj proces je posle 5. oktobra praktično zamrznut.

Da li ste se kasnije bavili Surčincima ili oni Vama?
Buha me je godinu dana posle tog događaja zvao da se izvini i čak mi je nudio i neki novac. Inače, ja sam nastavio da pišem o Surčincima kao i o svima ostalim. Kao usamljeni jahač nastavio sam da iznosim neke stvari koje ovdašnja javnost nije htela da prihvati.

Kako gledate na poslednje događaje vezane za Surčince?
Definitivno je jasno da je tzv. surčinski gang prestao da postoji. Oni su se prethodno rascepili na dva krila, Buhin i Spasojevićev. Ovaj drugi više nije hteo da trpi prohteve Đinđića i njegovih najbližih saradnika. Posle serije napada kojima je bio izložen, uključujući i poslednji kada mu je uništena firma, Ljubiša Buha i njegova grupa praktično ne postoje.