nazad

ИНТЕРВЈУ: МИЛОВАН БРКИЋ, НОВИНАР, ОДЛУЧИО ДА ПРЕУЗМЕ СТВАР У СВОЈЕ РУКЕ И ПОРУЧУЈЕ:

Препородио бих „Политику“ за месец дана

Разбио бих кланове, скресао плате колумнистима, у први план истакао рад новинара, а не трачарење и партијско улизивање. Власницима бих понудио бланко оставку, да могу да ме отпусте кад год пожеле

Тадића бих отерао у мајчину ако би покушао да интервенише у новинама

Сменио бих лење уреднике, а на њихова места довео људе са добрим идејама

Милован Бркић, вишедеценијски новинар и главни и одговорни уредник „Таблоида", конкурисаће за место главног и одговорног уредника дневног листа „Политика".
- За месец дана препородио бих овај наш најстарији дневни лист и од њега направио новине које не ћуте, већ покрећу теме о којима нико не прича, рекао је Бркић у интервјуу за „Правду".
Хоћете да кажете да је „Политика" под Љиљаном Смајловић радила лоше?
- Не, ње ми је заиста жао, зато што је ипак успела да извуче максимум и да врати тај дневни лист у живот.
Како бисте се изборили са гломазном структуром „Политике"? Више од 200 запослених, 16 различитих рубрика, дописничка мрежа?
- Првог дана бих одржао састанак са свим новинарима и уредницима и објаснио им да су ми сви исти, и да је код мене битно само да ли имаш информацију и каква ти је радна листа.
Мислите да би то било довољно?
- Сигуран сам да бих разбио кланове који постоје у „Политици" и да бих врло брзо на делотворан начин показао да новинар, за време радног времена, може да буде само новинар, а да у своје слободно време може да буде шта хоће, нарочито када се говори о политичком ангажману, јер како сада стоје ствари, најбитније је које си партије члан. „Политика" не сме да буде гласило Владе или владајуће странке, не сме да буде на страни позиције или опозиције, него гласило народа. Не бих допустио мојим новинарима и уредницима да буду портпароли странака, или неких јавних личности, тајкуна, фолк звезда и глумаца.
То лепо звучи, али, како бисте реаговали када би вас, рецимо, позвао Борис Тадић или неки од тајкуна, и рекао вам да неки текст није у реду?
- Отерао бих га у мајчину. Нико не сме да утиче на уређивачку политику листа. А код мене би се говорило само снагом аргумената.
Да, али како би на то реаговали страни партнери, који су власници половине „Политике"?
- Ја сам сигуран да би и страним партнерима било у интересу да имају новине које доносе новац и које се добро продају.
Ипак, ако би вам и они рекли да не можете да пишете о некој теми?

Тајкуни упропастише медије

- Да је покојни Душан Спасојевић знао колико пара доноси бављење дистрибуцијом, сигуран сам да му не би на памет пало да улази у послове с дрогом.
Како то мислите?
- Једноставно: ова држава мора да се освести и да утврди ко сме а ко не сме да се бави дистрибуцијом штампе, а не да тајкуни који то раде могу да се богате и одређују кад ће, и после колико месеци, издавачу неког листа да уплате део свог дуга. То упропаштава штампу у Србији.

- Не би они тако нешто говорили, јер се ради о угледној европској кући, која има своја издања у великом делу света.
А ако би тражили вашу оставку?
- Имали би је! То је питање које је у надлежности Управног одбора, али бих ја и страним и домаћим представницима у власничкој структури првог дана дао бланко оставку, да је активирају кад пожеле.
То помало звучи као да сте у Скупштини Србије, нисте ви посланик!
- Тачно, али бих ја понудио њима могућност да могу да ме отпусте кад год пожеле.
И не бисте се плашили?
- Не. Моје би било да радим са новинарима и уредницима, а не са њима.
Кад смо код новинара и уредника, „Политика" још увек вуче рецидиве социјалистичког самоуправљања и у својој организационој структури, а и у уређивачкој политици. Шта бисте ту мењали?
- Посмењивао бих уреднике који не раде добро и на њихово место довео новинаре који имају добре идеје. Реорганизовао бих дописничку мрежу, моји дописници из света не би преписивали вести са Би Би Сија или Си Ен Ена, него би заиста писали о правим стварима, а пријатеља имам на све стране, у целом свету. То су добри, проверени, квалитетни новинари истраживачи, који пишу о темама о којима други не смеју ни да размишљају. А оним новинарима који су у последњих двадесет година много пропатили у „Политици", дао бих шансу да се поново докажу.
А плате? Шта бисте са њима?
- Срезао би их. Не би људи могли да имају новац без покрића. Нарочито бих скресао хонораре разним високоумним „стручњацима" и колумнистима, који за четири текста месечно, у којима прежвакавају нешто што су сви рекли, примају много више од оних који свакодневно гину на свом послу.
Мислите да не би било побуне?
- Са побуном је лако изборити се.
Када ћете конкурисати за место главног и одговорног уредника „Политике"?
- Данас.
Испуњавате ли све критеријуме?
- Апсолутно. И више од тога.
Да ли се плашите утицаја Тадића и његових саветника за медије? Шта ако вас не приме?
- Не плашим се ничијег утицаја. А шта ће бити - видећемо.
А. Б.

МИЛОВАН БРКИЋ НЕ ОДУСТАЈЕ ОД БОРБЕ ЗА МЕСТО ГЛАВНОГ И ОДГОВОРНОГ УРЕДНИКА „ПОЛИТИКЕ“

Спремио сам 250.000 евра за кампању

Паре су дали моји пријатељи, људи који имају новац и који знају да бих ја раздрмао и препородио наш најстарији дневни лист. Са тим парама помогао бих новинарима појединачно да избегну оне ужасне сцене, да немају да плате основне рачуне или купе оно што им је неопходно за домаћинство

Уплашили су се да ћу успети да у свом разговору убедим људе да гласају за мене приликом избора новог главног и одговорног уредника

Јанићијевић ми је написао у одговору: „немамо ништа против да свој буџет утрошите ван наших просторија а у циљу придобијања ваших присталица за овај или неки други подухват"

- Покренућу невиђену кампању против руководства „Политике", зато што ми нису дозволили да у непосредном контакту са радницима и новинарима нашег најстаријег листа лобирам за моје именовање на место главног и одговорног уредника ових новина - каже у разговору за „Правду" Милован Бркић, дугогодишњи новинар и уредник више београдских штампаних издања, огорчен одлуком коју је донео менаџент „Политике".
Због чега сте морали да уђете баш међу новинаре овог листа?
- Из простог разлога што ће се новинари изјашњавати о кандидатима за будућег главног и одговорног уредника. А ја сам био спреман да њима до детаља објасним шта бих радио и како бих подигао посрнулог балканског дива дневне штампе.
То звучи као да сте били спремни на праву политичку кампању?
- Наравно да јесам. Чак сам имао на располагању пристојан буџет!
Какав буџет?
- Кажем вам, пристојан! Добио сам право да располажем са 250.000 евра за те сврхе!
Четврт милиона евра? Скупа кампања!
- Можда, али је и поштена!
Па на шта бисте утрошили новац? Немате трошкове путовања, горива, преноћишта у хотелима, штампања плаката, билборда, гостовања на телевизијама... Немате ни рекламне спотове! За шта ће вам онда паре?
- Да ли ви знате како живе новинари најстаријег листа на Балкану? Тужно! Бедно! Ја бих им са тим парама помогао појединачно, да избегну оне ужасне сцене да немају пара да плате основне рачуне или купе оно што им је неопходно за домаћинство. Ето, на то бих потрошио 250.000 евра.
Али, ко је у Србији спреман да за такву „трку" да толико много пара?
- Моји пријатељи, који су веома озбиљни пословни људи.
И шта ћете сада? Да ли су паре повучене?
- Не, нису. Треба да се састанем овог викенда са инвеститорима и да се договорим са њима како ћу трошити тај новац, с обзиром на то да ми нису дозволили да уђем у „Политику" да спроведем мој наум.

Ангажовао бих обавештајце

- Ако дођем на чело „Политике", основаћу одељење за аналитику и информатику. У њему би радили искусни оперативци БИА, ВБА, полиције, који би моје младе новинаре едуковали како да се баве безбедносним и обавештајним проблемима у Србији.
Како мислите - да се баве? Да раде за побројане службе?
- Не, него да знају да разликују шта је у чијој надлежности, зашто постоје сукоби, ко како ради. Морају и да знају када им неко подмеће информацију.

Подршка политичара

- Страначки лидери неколико озбиљних партија пружили су ми посредно подршку у мојој борби, али су и изразили сумњу да ће странка на власти дозволити да ја дођем на чело „Политике".
Због чега сметате људима из Тадићеве странке?
- Познато је да сам са мојим сарадницима у „Таблоиду" продрмао медицинску и многе друге мафије. Управо зато што његовим саветницима не одговара да неко „таласа", мислим да ће учинити све што могу да ме спрече у трци.

Да ли сте их обавестили о вашој идеји?
- Наравно. Као и сваки одговоран и лепо васпитан човек, а нарочито као човек из струке, упутио сам електронско писмо на конкурс, добио потврду да је моја пријава примљена, а онда сам обавестио Срђана Јанићијевића, који још увек обавља дужност генералног директора „Политике" и Вернера Херића, који је заменик генералног директора и који заступа интересе страног капитала, о томе шта хоћу.
И? Шта се десило?
- У четвртак после подне сам добио одговор од Јанићијевића да ми неће бити одобрен улазак у „Политику".
Зашто?
- Зато што, како су навели, нису „предвидели организацију кампања кандидата у оквиру предузећа". Још ми је Јанићијевић написао у одговору: „немамо ништа против да свој буџет утрошите ван наших просторија а у циљу придобијања ваших присталица за овај или неки други подухват".
Због чега су тако реаговали?
- Једноставан је одговор: уплашили су се да ћу успети да у свом разговору убедим људе да гласају за мене приликом избора новог главног и одговорног уредника.
Како су реаговали новинари на вашу кандидатуру?
- Ја сам послао електронско писмо у комe сам објаснио шта желим и шта ћу да урадим када дођем на чело најстаријег дневног листа. Било је то нормално, колегијално писмо људима који једу исти хлеб као и ја. Задовољан сам њиховом реакцијом.
Колико сте озбиљно ушли у трку за „глодура" „Политике"?
- Као и сваком другом послу, изузетно озбиљно. После моје најаве да ћу се кандидовати, коју сте управо Ви објавили, добио сам на десетине писама угледних професора, лекара, новинара, да не говорим о мојим пријатељима који су ми пружили подршку.
Добро, једно су писма подршке, али битан је програм?
- Баш због тога што сам свој програм изложио, добио сам на располагање новац да бих ушао у трку за главног и одговорног уредника. Јер оно што сам рекао, а чиме сам само загребао површину, били би основни правци опоравка „Политике".
Мислите да се „Политика" може опоравити?
- Наравно.
Љиљана Смајловић је то покушавала, па су је на крају сменили?
- Она је добро радила свој посао и заиста покушала све што је било у њеној моћи да оздрави „Политику", али су јој многи бацали клипове под ноге.
На кога мислите?
- На политичаре који су преко новинара-полтрона, својих медијских експонената који раде у тој кући, успевали да наметну политичке расправе без икаквог смисла. Ја тако нешто не бих дозволио. Људима који тамо раде бих рекао да чланску карту своје партије оставе код куће када крећу на посао.
Мислите да бисте у томе успели?
- Нема разлога да не успем.
Одустајете ли од идеје да будете главни и одговорни уредник „Политике"?
- Не, никако.
А. Б.

nazad