Hoce li srpski Eliot Nes biti obican mlakonja

                                                 Policajac bez prava na zastitu

Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala, kao i dvogodisnja najava reorganizacije Ministarstva unutrasnjih poslova, zavredjuju ozbiljnu analizu.
Postmiloseviceva era najavljena je kao potpun obracun sa nasledjenim Milosevicevim institucijama i aparatom. Nove vlasti su, vec od petog oktobra najavljivale momentalne kadrovske promene u policiji, a potom i hitnu reorganizaciju policije i bezbednosnih sluzbi. Ocekivane kadrovske promene i uklanjanje Milosevicevih ukaznih generala sa rukovodecih funkcija u MUP Srbije jos nisu sprovedene. Policijski generali, koji su predstavljali glavne oslonce Miloseviceve diktature, i dalje su na kljucnim funkcijama, na kojima imaju potpun uvid u bezbednosnu situaciju, koju mogu neograniceno da kontrolisu.
Ministarstvo unutrasnjih poslova je pocetkom prosle godine formiralo Upravu za borbu protiv organizovanog kriminala. Svodeci ucinak ove uprave, za 18 meseci njenog postojanja, ne moze se, nazalost, navesti nijedan primer u kome se ova uprava, istakla konkretnim ucinkom u hvatanju mafijaskih glavesina.
Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala ukazuje da su ga predlozili oni koji nemaju jasne predstave o mafiji, njenoj organizaciji, drustvenom uticaju i opasnosti po drustvo i drzavu. Ovim zakonom tuzilastvu se daju velika ovlascenja, koja su suprotna ustavnim nacelima o pravima gradjana na slobodu, kao i sadasnjem Zakoniku o krivicnom postupku.
U zemljama koje imaju slicne zakone, pod pojmom mafije se podrazumevaju organizovane grupe, sa jasnim ciljevima udruzivanja, pravilima ponasanja i moralnim kodeksom, kao i mehanizmima unutrasnje zastite i pravima svojih pripadnika. Mafija, kao organizovana grupa, ima osnovni cilj da se bavi nelegalnim poslovima koji donose veliku dobit, a u ostvarivanju tih ciljeva i interesa, ona ne preza od likvidacija policije, novinara, sudija, tuzilaca, politicara.
Nas zakon pruza tuziocu mogucnost da svaku ljudsku aktivnost, ukljucujuci i politicku, podvede pod atribut organizovani kriminal. Oduzimanjem slobode pojedincu, u trajanju od jedne godine, boravak u posebnim odeljenjima jeste praksa u nekim razvijenim evropskim drzavama. Ali, u ove zatvore odlaze mafijasi, i njihovi saborci, za koje postoje nesumnjivi dokazi da su ubijali, pljackali, svercovali narkotike, ljude, falsifikovani novac. Po slovu naseg zakona, ako trojica mladica odluce da ukradu automobil, doci ce pod udar ovog zakona.
Borba protiv mafije zahteva dobro obucenu policiju, njenu infrastrukturu i ubacene ljude u carinske sluzbe, u banke i njihova knjigovodstva, u poresku sluzbu, i izvanredno obucene specijaliste u pracenju, tajnom snimanju, i izvanrednoj mrezi dousnika. Postavljanje specijalnog tuzioca, od strane izvrsne vlasti, samo je bacanje prasine u oci. Ni stotinu policajaca, koji ce opsluzivati specijalnog tuzioca, nece uciniti ama bas nista u razbijanju mafijaskih grupacija. Ta borba zahteva mobilizaciju javnog mnjenja, stalnu medijsku kampanju i aktivno pracenje rada specijalnog tuzioca i procesa koji slede. U nasem slucaju, puno uticajnih medija je pod potpunom kontrolom mafije.
Ni dve godine nakon Milosevicevog obaranja s vlasti, srpsko ministarstvo nije cinilo ama bas nista na stvaranju pretpostavki za uspesniji rad kriminalisticke policije. Poput Milosevica, i nova vlast je enormno jacala stajacu policiju i specijalne borbene grupe. Zandarmerija koja broji 2000 pripadnika, poput vojne formacije, nema definisanu ulogu. Tu je brojcano ojacana i brigada milicije, interventne jedinice, te Specijalna antiteroristicka jedinica (SAJ), a o Crvenim beretkama skoro da se jos nista ne zna. S druge strane, uprave kriminalistickih policija, narocito u SUP Beograd, Nis i Novi Sad, potpuno su desetkovane. Cak je i Milosevicev rezim vise paznje poklanjao radu ove specijalne policije.
Kriminalisticka policija ni danas nema u svojim redovima profesionalnog psihijatra u odeljenjima za ubistva, psihologa, patologa, strucnjaka za obuku iz streljackog oruzja, koji svojim svakodnevnim radom u kriminalistickoj policiji mogu da doprinesu brzem otkrivanju ubica, siledzija, razbojnika, pljackasa, kradljivaca.
U odeljenjima za ubistva i dalje rade mehanicari, priuceni policajci, ekonomisti, politikolozi. U ozbiljnim policijama, kriminalisticke sluzbe se ne mogu zamisliti bez celodnevnog angazovanja najboljih psihijatara, patologa, psihologa, grafologa, ljudi koji su obuceni za rad na poligrafu. Kriminalisticki tehnicari su na permanentnom usavrsavanju. Podaci ukazuju na to da je samo ucinak odeljenja za narkotike Uprave kriminalisticke policije SUP Beograda, katastrofalan. Danas se deset puta manje otkrivaju kolicine narkotika, nego recimo pre dve godine.
Jos sokantniji je podatak da su i policajci danas najobespravljenija kategorija u srpskom drustvu. Samo iz SUP Beograd godisnje se iskljuci vise od 300 kvalifikovanih policajaca, zbog beznacajnih disciplinskih prestupa, uglavnom zbog unutrasnje nediscipline i nelojalnosti vrhovima odlucivanja. Srpska vlada je jedina vlada u Evropi koja je formalno dozvolila sindikalno organizovanje, a u praksi zabranila svaki oblik sindikalne aktivnosti.
Odbijanjem sindikalnih policijskih organizacija, odnosno zasad jedinog legalnog Nezavisnog sindikata policije, aktuelna vlada i ministar policije pokazuju da oni policiju smatraju servisom za ostvarivanje svoje vlasti, a da policija nije servis za zastitu prava gradjana. Srbija ce uskoro dobiti svog Eliota Nesa, ali mafija, i njeni zastitnici u vrhovima vlasti, mogu i dalje biti spokojni. Srpski Eliot Nes bice obican mlakonja, barem kako sada stvari stoje.

  Milovan Brkic  novinar iz Beograda i portparol Nezavisnog sindikata policije