Arhiva: 2002 godina

"ISTOK" - oktobar (October) 2002

Miloševića sam preživeo ali Djindjića, izgleda, neću!

br.283

PALI BURAZERU, MASONI SU ZAKON!

10.11.02

Šešelj je jedini kriminalac...

27.09.02 "ID" 25.09.02

Nisam se uplašio Čumeta Milovana "milovali"...

2. septembar 2002

GDE SU PARE

LJUBODRAG STOJADINOVIĆ: KO JE VOLEO PAVKOVIĆA (23)

broj 303, 28. avgust 2002

SURČINSKI POLJUBAC PREMIJERA-PAUKA

25.07.2002

POLICAJAC BEZ PRAVA NA ZAŠTITU

25.07.2002

II Opštinski sud

Događaji u NUNS-u:

16.3.2002

NUNS tvrdi da neki njegovi članovi vode besramnu kampanju protiv Udruženja

Sud i sud časti

IO predložio Sudu časti da pokrene postupak isključenja iz Udruženja Milovana Brkića i Sene Todorović

Finansijsko poslovanje NUNS-a u skladu je sa zakonom. Nadzorni odbor i Skupština Udruženja jednoglasno su usvojili izveštaj koji to potvrđuje. Dokumenti o poslovanju dostupni su svakom članu NUNS-a, saopštava to udruženje, pojašnjavajući da njihov prethodni predsednik Gordana Suša nije bila ovlašćena da lično raspolaže bilo kakvim novcem niti da o tome donosi samostalne odluke.

Novcem se, prema statutu Udruženja, raspolagalo isključivo na osnovu odluka Izvršnog odbora koji ima deset članova. Zbog svega toga NUNS smatra da su neopravdani napadi i na Udruženje i posebno na njegove članove - Gordanu Sušu, Filipa Mladenovića i Branka Vučkovića, a koji već duže dolaze od Milovana Brkića i Sene Todorović i odnose se, između ostalog, i na finansijskog poslovanja Udruženja.

Izvršni odbor NUNS-a zaključio je da je reč o snažnoj kampanji zbog koje Sudu časti treba uputiti zahtev za pokretanje postupka za isključenje Brkića i Todorovićeve iz Udruženja.

NUNS takođe protestuje zbog nekritičnog otvaranja prostora za "besramne klevete" u listu "Nacional". Kada su u pitanju teške optužbe, kvazi formula "pitali smo obe strane" samo je pokriće za jednostrano uključivanje u kampanju. Jedine dve strane o kojima mediji u takvim slučajevima moraju da vode računa su istina i laž, smatra NUNS.

NUNS uzurpiran

- Nisam iznenađen takvom brzopletom odlukom Izvršnog odbora. Nisu se tako efikasno sastali ni kad je ubijen novinar Milan Pantić ni u mnogim drugim kritičnim situacijama, koje su prećutali, komentariše za "Glas" Milovan Brkić odluku o stavljanju svog slučaja na Sud časti NUNS-a.
- Braneći od nepostojećih napada gospođu Sušu, Izvršni odbor pokazuje da je u NUNS-u koncentrisana grupa novinara koji udruženje zloupotrebljavaju za ostvarivanje svojih ličnih, profesionalnih i ekonomskih interesa, dodaje Brkić i objašnjava da se javnom tužiocu obratio jer nije razumeo finansijski izveštaj NUNS-a, koji je predstavljen na skupštini Udruženja, a da niko od finansijski stručnjaka takođe nije umeo da mu taj izveštaj razjasni. Brkić kaže da finansijska policija završava izveštaj o poslovanju NUNS-a i da ima nagoveštaja da je novac trošen nenamenski.

Očekuje časnu odluku

Iznenađena sam brzinom reagovanja Milice Lučić - Čavić, jer se oglušila o pismo koje sam joj poslala odmah po njenom stupanju na dužnost. Od ljudi iz Suda časti očekujem da kao časni ljudi traže za optužbu argumente i da traže od tužilaca da dokažu moju krivicu, a ne da traže da ja dokazujem svoju nevinost, kaže za "Glas" Sena Todorović. Dodaje još da je začuđena površnošću Izvršnog odbora, koji, kako kaže, već duže zaseda u "ilegali", iza zatvorenih vrata, a kojem je očigledno stalo da isteruje iz Udruženja ljude koji su bili osnivači NUNS-a (među kojima je i oma). Odmazda je, smatra Todorović, usledila zbog njenih kritika na račun rada Udruženja. Inače, ona kaže da je MUP-u (gde je NUNS registrovan kao nevladina organizacija) podnela prijavu tražeći da se zakaže nova, vanredna skupština Udruženja, jer ova prethodna, izborna, po njenom mišljenju, nije bila regularna, pa tako ni glasanje za nove organe NUNS-a nije valjano obavljeno.

14.3.2002 13.3.2002 12.3.2002 11.3.2002

Neda Ukraden: maratonsko suđenje

4.12.2002 9.3.2002

14.04.2002

Milosav Vasić, predsednik Nezavisnog sindikata policije, ostao bez posla zbog sindikalnog rada

Šapka bez glave

Vasić tužio sudu Savezni MUP, a Prvi opštinski sud odbacio tužbu. Advokati traže pomoć OEBS-a

Prvi opštinski sud u Beogradu odbacio je tužbu Milosava Vasića, predsednika Nezavisnog sindikata policije, protiv Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova. Vasić je, naime, odlukom Drugostepene disciplinske komisije Savezne vlade, gotovo pre godinu dana dobio otkaz, kako stoji u obrazloženju koje mu je dostavljeno, zbog teže povrede radne obaveze, odnosno, obavljanja poslova nespojivih sa dužnošću policajca.

Istovremeno, zakon izričito kaže da su poslovi koji su nespojivi sa dužnošću policajca uloga nečijeg telohranitelja ili recimo obezbeđenja u nekoj kockarnici. Nijedan od ovih poslova Vasić nije obavljao.

Na teret mu je stavljeno da je neovlašćeno učestvovao u štrajku policajaca.
- Tog štrajka nije bilo. Štrajk podrazumeva obustavu rada, a rad nije obustavljen, već je organizovan skup policajaca koji je bio uredno prijavljen i o kome je odluku doneo Izvršni odbor Nezavisnog sindikata policije. Osim mene u Izvršnom odboru su policajci Republičkog MUP-a kojima je dozvoljeno sindikalno organizovanje. Osim toga, u to vreme bio sam na bolovanju. Smisao ovog protestnog okupljanja bio je da se popravi socijalni i materijalni položaj policajaca - objašnjava Vasić.

Vrsta u izumiranju

- Tačno je da policajci u odnosu na ostale građane imaju neznatno veća primanja, ali 80 odsto nema rešeno stambeno pitanje. Većina ih nije iz Beograda, plaćaju skupe najamnine i jedva prehranjuju porodice, a oni koji nisu oženjeni, žive po samačkim hotelima, u višekrevetnim sobama, u katastrofalnim uslovima. Šta znači plata od 12.000 dinara kada to nije dovoljno ni za donji egzistencijalni minimum? Cilj ove vlasti i jeste da policajca učine materijalno zavisnim kako bi lakše manipulisali. Dakle, policajci su vrsta u izumiranju - kaže Milovan Brkić.

Na osnovu svega navedenog, advokat i punomoćnici Milosava Vasića zaključili su da nema pravnog osnova da se njihovom klijentu izrekne disciplinska mera prestanka radnog odnosa. Sudija Nikola Kitarević, koji je bio zadužen za ovaj slučaj, najpre je ovu tezu potvrdio u neformalnim kontaktima sa Vasićevim punomoćnicima, a potom se predomislio.

- Verovatno izložen neviđenim pretnjama, počeo je da odugovlači i odlaže proces, a potom u obrazloženju koje nam je nakon ročišta dostavljeno, ne birajući reči, ističe da je reč o štrajku. Pored toga, na tom okupljanju učestvovalo je 500 policajaca, pa ako je reč o samo jednom čoveku koji je kažnjen, onda se tu svakako radi o primeni dvostrukih aršina - naglašava Milovan Brkić, portparol Nezavisnog sindikata policije i jedan od Vasićevih punomoćnika.

Uprkos činjenici da je od međunarodnih organizacija, posebno OEBS-a, vršen pritisak da se i policiji dozvoli sindikalno organizovanje, što je praksa poznata u čitavom svetu, sudija preko toga prelazi i potvrđuje odluku da je Vasić povredio radnu obavezu, tvrde oštećeni i njegov punomoćnik.

Reč je o političkom obračunu. Srpska vlada, generalno gledano, krenula je u rat protiv sindikata. Vlada ignoriše sindikate, a to se vidi po tome što sa Nezavisnošću i Samostalnim sindikatom Srbije, koji su najbrojniji, nema gotovo nikakvu komunikaciju. U Vasićevom slučaju reč je o nameri da se zatre svaka eventualna klica socijalnog bunta.

Dakle, princip je poznat, locira se vođa, kazni se, a ostali se sami povlače. Manje je poznato da je razmatrano da protiv Vasića budu primenjene i mnogo radikalnije metode, ali zainteresovala se međunarodna javnost, pa se od tog scenarija odustalo. Inače, moglo je da se dogodi da Vasić postane još jedno od nerazjašnjenih ubistava - tvrdi Milovan Brkić.

Čak i Miloševićev režim je koketirao sa sindikatima trošeći državne resurse i pokušavajući da bar prividno održi socijalni mir, kaže Milosav Vasić i dodaje.
- Ministar policije Dušan Mihajlović nijednom nije primio predstavnike sindikata koji je legalno formiran. On će ući u istoriju kao jedini ministar koji nije hteo da komunicira sa sindikalnim aktivistima.

Vasić, međutim, ne namerava da odustane. Samo ovoga puta najavljuje radikalnije metode borbe.
- Pod tim podrazumevamo obraćanje međunarodnoj javnosti, OEBS-u, međunarodnim forumima, kako bi se izvršio pritisak na ovu vlast da bi se dozvolilo sindikalno organizovanje. Podnećemo, takođe, žalbu Okružnom sudu i nadamo se da će presuda sudije Kitarevića biti oborena. Nakon toga sindikat će organizovati još žešću borbu za socijalna prava policajaca, jer sloboda se mora osvajati, zaključuje Milosav Vasić.

Zoran Preradović

07.03.2002

Milovan Brkić gostovao na TV 5 u Nišu, u emisiji "Arhiv duše", voditelj Aneta Radivojević.

03.03.2002

ISPOVEST NAJTUŽENIJEG SRPSKOG NOVINARA :

Pogrešan čovek za gađanje

Nema te ćelije u koju mogu da me strpaju, poručuje posle tri hiljade antirežimskih tekstova Milovan Brkić

Milovan Brkić: svako ko misli svojom glavom ovde se smatra ludim

U njegove špijunske aktivnosti gotovo niko ne sumnja. Istina, jedni su uvereni da radi za Ruse, drugi za Amerikance, a treći da je bio Miloševićev doušnik. Oni bez afiniteta prema trilerima najradije bi mu navukli ludačku košulju, mada je najviše onih koji bi mu, da ga sretnu, na "dobar dan" uzvratili pesnicom. Kolege tek nisu načisto s njim, iako mu ne spore jedno: kao najtuženiji i najbučniji srpski novinar odavno je ušao u legendu.

Milovan Brkić nema problema sa svojim identitetom. "Ja sam čovek seljak i duboko verujem u slobodu. Taj poriv je jači od mene", legitimiše se za "Politiku" naš kolega koji je, možda, za jednog diplomiranog fizičara sirotinjskog porekla (koje češće pominje nego što vadi svojih pet kreditnih kartica), imao samo promašenu biografiju. Tužen skoro 700 puta zbog širenja lažnih vesti, kleveta i uvreda, desetak puta hapšen, tri puta zatvaran u ludnicu, jednom bezmalo na smrt pretučen i jednom predložen za likvidaciju (kako piše u njegovom dosijeu u DB-u), Brkić ne odustaje od svoje životne uloge "usamljenog strelca u borbi protiv sistema". Još ovaj put, obećava. Dok ne skine i ovu vlast.

"Psihopata i demagog"

Sa nepunih 46 godina i dve zvanične "dijagnoze" DB-a, prve, iz mlađih dana, kao unutrašnji neprijatelj opisan je kao "šizofrenik i psihopata", i druge, već u "statusu stranog obaveštajca", kao "opasan lik i demagog koji ume da podiđe ljudima", Brkić je opušten, ali oprezan. U poslednjem trenutku, na njegovu inicijativu, menjamo lokal u kome je trebalo da razgovaramo. Zašto, samo on zna, ali zbog "službe" svakako nije. "Znam da me prate, a na prisluškivanje sam se odavno navikao", usput provlači, uveren da smo već na "nišanu" i da nam se broje kafe i kisele vode koje pijemo.

Nekadašnji saradnik brojnih listova širom bivše SFRJ i dugogodišnji podstanar, kome su 13 puta pretresali stan (od čega tri puta na pogrešnim adresama, odnosno drugim ljudima), trenutno piše samo za ruske novine. U domaćoj štampi, za sada, samo protura ideje kolegama. Vreme provodi uglavnom kod kuće (u stanu od pedesetak kvadrata koji je pre osam godina, kako je saznao iz pouzdanih izvora, dobio od Slobodana Miloševića) i bavi se sopstvenom biografijom.

Dok sprema poseban link za ekskluzivne vesti koje uskoro namerava da počne da prodaje stranim službama ("Raspolažem podacima koji mogu da budu interesantni, ali to će da košta", napominje), najčešće prebrojava posetioce veb sajta koji je nedavno otvorio i ažurira prevode svojih čuvenih tekstova na engleski kako bi krajem meseca potpisao ugovor o prodaji svoje životne priče jednoj američkoj filmskoj kompaniji.

- Siže filma je da li pojedinac može da preživi u totalitarnom sistemu boreći se za svoje stavove, kolika je cena toga i da li se to isplati - objašnjava Brkić, ne krijući da će ovim ugovorom dobro unovčiti svoju dugogodišnju borbu protiv totalitarnog sistema. Ni sad se ne žali na primanja. Nedavno je u rodnom selu kod Ljubovije podigao i veliku kuću.

Nije razmišljao kog glumca bi voleo da vidi u svojoj životnoj ulozi, ali ima jednu želju: "Nadam se da će film imati srećan završetak. Ipak sam još živ".

Činjenicu da je preživeo sve hajke koje je isprovocirao svojim tekstovima poslednjih 20 godina ne priznaje kao dokaz da u Srbiji postoji sloboda štampe i mišljenja. Naprotiv. To što je Milovan Brkić samo jedan smatra upravo dokazom da smo još totalitarno društvo u kome su se samo ličnosti promenile.

- Nema te ćelije u koju mene mogu da strpaju. Kad sam prešao Rubikon, više niko nije znao ko sam, šta sam i odakle sam. Gađanje u mene bilo je gađanje u pogrešnog čoveka. Nisam mogao da izgubim ništa, a moji protivnici su mogli da izgube sve - pare, privilegije, status. Zato i nisu pucali u mene, samo su me tužili - kaže Brkić.

Špijunski imidž

Saradnju sa stranim službama nikad nije krio. Tačnije, njegovim životom, kako ističe, bavile su se i domaće i strane službe. Kao usamljeni borac protiv Miloševićevog režima, postao je sagovornik na koga su ambasade i strane novinske agencije upućivale svoje diplomate i saradnike da se raspitaju o društveno-političkim prilikama u zemlji. To mu je, tvrdi, poslužilo kao zaštita da ne bude likvidiran.

Kad je 1996. pretučen u Surčinu, nakon serije tekstova o sprezi vlasti i mafije u "Srpskoj reči" ("Polomili su mi rebra, pet sati me držali u šahtu, njih petnaestorica, stavljali mi kesu na glavu, mokrili po meni i gasili mi cigarete po telu", ne zaboravlja), sutradan su ga u bolnici posetili američki diplomata Robert Norman i ruski ambasador Kotov, a ambasador Ričard Majls mu je poslao pismo. Prema njegovim izvorima, čak je i Klinton intervenisao kod Miloševića. U svakom slučaju, od tada ga više niko nije pipnuo.

- Nema tu velike mudrosti i ničeg ličnog. Dobar novinar mora da bude dobro obavešten. Ili da ima dobar izvor, ili da bude dobar izvor. Ako hoćete da budete informisani, morate da sarađujete sa svima i trgujete informacijama. Jednu veliku prodate za šest manjih, pa ih razmenite - otkriva Brkić tajnu svog "špijunskog" imidža, ali i porekla svojih kreditnih kartica.

Svojevremeno protivkandidat Šešelju na lokalnim izborima 1996, ispred koalicije "Zajedno", sada portparol Nezavisnog sindikata policajaca i čovek koji, kako tvrdi, ima više uticaja u MUP-u od ministra, ne veruje u nezavisno novinarstvo. Kao borac za slobodu mišljenja, teži samo zapadnom standardu - tržištu štampe.

- Na Zapadu ne možete da prećutite informaciju jer gubite čitaoca ili gledaoca. Možete da je komentarišete na način koji je u skladu sa vašim političkim stavom, ali ne možete da je prećutite. To je demokratija - ističe Brkić.

Sudski epilog

Informacije koje je on objavljivao, počev od one o samoubilačkom genu Miloševićevog porodičnog stabla, preko navodnog izveštaja Radmila Bogdanovića, nekadašnjeg sekretara unutrašnjih poslova, o tome kako je Milošević "asocijalni psihopata, šizofrenik i šećerni bolesnik", do priče o navodnim ljubavnicima Mire Marković (zbog koje je Aleksandar Tijanić hteo lično da ga premlati) dobijao je zahvaljujući raširenoj informativnoj mreži u kojoj, napominje, mora da se poštuje samo jedno pravilo - nikad ne otkriti izvor.

Tekstovi su, tvrdi, imali efekat zaklane kokoške: odsečete joj glavu, ona trči obezglavljena još deset koraka i padne.

- Tako i s mojim tekstovima. Napišem tekst, sledi saopštenje komiteta, napadnu me da sam diverzant u štampi i posle tri meseca čovek kojeg sam prozvao padne - kaže Brkić tvrdeći da nikad nije vodio lične ratove, samo protiv ljudi na vlasti koji su ugrožavali interese građana. Istina, kako priznaje posle mnogo godina, o neke se možda i ogrešio.

Tekstovi su u skoro 700 slučajeva imali sudski epilog. Svi sporovi, osim tužbe Marka Miloševića, obustavljeni su u korist Milovana Brkića. U početku zato što se nije pojavljivao na suđenjima.

- Nisam prihvatao da uđem u tu mašineriju. Kasnije sam imao dovoljno informacija o sudijama. Znao sam njihove slabosti, ljubavnice, pa sam ih ucenjivao i zvao žene - ne krije Brkić.

Koliko je bio uspešan kao čovek koji je napisao oko tri hiljade antirežimskih tekstova (nije dobio nijednu novinarsku nagradu), održao dve zabranjene izložbe zabranjenih tekstova (1984. i 1986) i o kome je svojevremeno snimljen dokumentarac "Novinar Brkić: sam protiv svih" u produkciji Radija B92 ("Sad ga Veran Matić ne bi pustio", uveren je Brkić) prepušta drugima da procene. Koliko su mu ljudi verovali, pretpostavlja i sam.

- Verovali su mi onoliko koliko su hteli da opravdaju svoj kukavičluk. Ja sam se samo borio za slobodu mišljenja. A one koji misle svojom glavom ovde smatraju ludim - kaže Brkić.

Slobodni strelac

Osim Danice Drašković, sa kojom je godinama sarađivao u "Srpskoj reči", da bi nakon prekinute saradnje svoje pero okrenuo i protiv nje optužujući je za "nezapamćenu pljačku Beograda", i Mirjane Marković, koju je opsesivno napadao u svojim tekstovima, najčešće za "promiskuitet", malo je žena kojima je Brkić posvećivao svoje vreme i emocije. I dalje slovi za neženju i slobodnog strelca, iako je u horoskopu dupla Škorpija.

- Nisam se oženio. Dok Milošević nije pao s vlasti, to je bio veliki rizik. Ja sam rano ostao bez oca i nisam želeo da i moja deca rastu bez oca - pomirljiv je Brkić.

Ne računajući stotine žena iz javnog života (od Zorice Brunclik i Vesne Zmijanac do Gorice Gajević, Marije Milošević ili Edite Tomić), koje su ga progonile sudskim putem, malo je onih, priznaje, kojima je bio privlačan.

- Žene vole sigurnost i moć. Ja nisam okićen statusnim simbolima, ne vozim skupa kola i ne nosim zlatne lance - kaže Brkić, uveren da žene možda odbija upravo ono što je njega gurnulo u rat protiv sistema - veliki je emotivac.

Gordana Knežević
Foto: M. Janković

1.3.2002

Milovan Brkić gostovao na TV Plus iz Krusevca, u kontakt-emisiji "Reč po reč", voditelj Ivona Aladrovic.

28.02.2002

Novinarski sajt

Milovan Brkić

Zbog svojih tekstova Milovan Brkić je dosad tužen preko 700 puta. Izgubio je samo spor s Markom Miloševićem. Priredio je dve izložbe svojih zabranjenih tekstova koje su takođe bile zabranjene. Odnedavno se njegovi tekstovi mogu naći i na njegovom sajtu www. milovanbrkic. com. O tome zašto je otvorio svoj sajt, Brkić kaže:
- Nisam želeo da tekstove čuvam po policama. Kada ih ljudi budu čitali, moći će da vide sve ono sa čim sam se susretao tokom novinarskog posla. Varaju se oni koji misle da je sada mnogo bolje. Za neke možda i jeste ali nije za mene koji nisam podložan autoritetima. Pored objavljenih tekstova, posetioci sajta će na svoj zahtev dobiti i neki od 1 000 članaka koji nisu objavljeni na sajtu. Pristup sajtu je besplatan i zakupio sam ga na rok od šest godina kod inostranog provajdera da bih izbegao da ga neko onesposobi.

27.2.2002

Milovan Brkić gostovao u emisiji "SILA" , kod Ljubodraga Stojadinovica.

21.02.2002 18.02.2002

General Sreten Lukić... Milovan Brkić na Internetu !

18.02.2002

Milisav Vasić, predsednik nezavisnog sindikata policije, zbog otkaza podneo tužbu na odluku disciplinske komisije

Policajac protiv države

Zbog sindikalne aktivnosti, Vasić najpre premešten na druge poslove, a potom odlukom drugostepene komisije dobio rešenje o prestanku radnog odnosa

- Dobio sam odluku o prestanku radnog odnosa 10. januara od drugostepene komisije pri Saveznoj vladi. Drugostepena komisija je odbila žalbu mojih branilaca, a na prvostepenoj pri Saveznom MUP-u dobio sam rešenje o premeštaju na druge poslove u trajanju od šest meseci. To očigledno nije odgovaralo funkcionerima policije i verujem da je to na neki način politička odluka. Pouzdano znam da je bilo velikih pritisaka na drugostepenu komisiju koja je donela rešenje o otkazu - kaže Milisav Vasić, predsednik Nezavisnog sindikata policije.

Interesantno, Vasiću ovo nije prvi put da zbog sindikalne aktivnosti ima probleme na poslu. Naime, 1994. godine, zbog sindikalne aktivnosti, dobio je disciplinsku meru pretanka radnog odnosa. Prema Vasićevim rečima, 1993. godine nezakonito je premešten u Bosilegrad, a iza takve odluke stajali su tadašnji zamenik ministra MUP-a, pokojni Radovan Stojičić Badža i još neki funkcioneri.
- Tužio sam ministarstvo tada i dobio na sudu. Imam rešenje po kome se vraćam u Beograd i republičku policiju - priča Vasić.

Uz opoziciju od početka

Milisav Vasić pripadnik je policije od 1985. godine. Radeći razne poslove, prošao je sve strukture u policiji, što mu je jednom prilikom od funkcionera zamereno, uz obrazloženje da radi za strane kontraobaveštajne službe. Od početka devedesetih godina, Vasić je učesnik opozicionih mitinga, a 5. oktobra je i povređen.
- Želeo sam da sprečim krvoproliće u Beogradu. Dobio sam ciglu u glavu... Što se tiče opozicionih mitinga, govorio sam i u Beogradu i po unutrašnjosti, uvek trudeći se da građanima objasnim da svi policajci ne podržavaju batinanje građana.

Otkaz koji je Vasiću uručen obrazložen je na 13 stranica, a u tekstu su navedene razne stvari od kršenja Ustava do aktivnosti koje su nespojive s poslom policajca.
- Vasić je suspendovan 5. jula 2001. godine rešenjem Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, zbog osnovane sumnje da je izvršio povredu radne obaveze koju je ministarstvo kvalifikovalo kao vršenje poslova koji su nespojivi sa statusom ovlašćenog službenog lica. Disciplinski sud saveznog MUP-a doneo je 24. septembra prošle godine rešenje kojim se zbog učešća u protestu upozorenja sindikata izriče premeštaj na druge radne zadatke u trajanju od šest meseci. Nezadovoljan takvim rešenjem, savezni ministar unutrašnjih poslova Zoran Živković uložio je žalbu, a žalili su se i advokati gospodina Vasića. Potom, disciplinska komisija pri Saveznoj vladi preinačuje odluku i izriče meru prestanka radnog odnosa. To rešenje stupilo je na snagu 10. januara ove godine - pojašnjava čitav slučaj Milovan Brkić, portparol Nezavisnog sindikata policije.

Protiv ovog rešenja Vasić je podneo tužbu prvom opštinskom sudu koji je zakazao suđenje za 1. februar i odložio ga za 1. mart kada se očekuje i donošenje presude. Između ostalog, u obrazloženju rešenja stoji da Ustav SRJ u članu 47. zabranjuje sindikalno organizovanje policajaca. Međutim, Nezavisni sindikat policije registrovan je 18. januara prošle godine u registru sindikalnih organizacija, a Milisav Vasić je legalno izabran za predsednika.

- Savezni ministar unutrašnjih poslova, Zoran Živković dao je Vasiću službeni automobil, mobilni telefon, međutim kada je sindikat 5. jula organizovao protest upozorenja ističući svoje zahteve, Vasić je odjednom postao nepodoban - kaže Milovan Brkić.

Prvi pokušaj da se registruje sindikat policije 1991. godine odbijen je iz političkih razloga, a registracija je izvršena tek 10 godina kasnije u ministarstvu za rad, socijalna i boračka pitanja. Istovremeno, takozvanim Žabljačkim ustavom 1992. godine, profesionalnim policajcima se zabranjuje sindikalno organizovanje.

Dobiću spor

- Očekujem da ću 1. marta dobiti spor pred Prvim opštinskim sudom. Želim da se vratim u republičku policiju čiji sam, inače, član. Samo privremeno, bio sam godinu dana na radu u saveznoj policiji. Očekujem i verujem da ću imati podršku članova moga sindikata - iznosi svoja očekivanja Vasić.

- Nezavisni sindikat policije legalno je osnovan. Republički ustav ne zabranjuje sindikalno organizovanje. Nezavisni sindikat policije ima 90 odsto članova iz republičkog i 10 odsto iz saveznog MUP-a. Kada bude donet novi ustav koji je prilagođen evropskim standardima i ovo pitanje biće rešeno. Štrajkovi su dozvoljeni u svim evropskim policijama. Tamo skoro svakog meseca neka policija štrajkuje. Postoje momenti kada policajac reaguje i ako je u štrajku i to ukoliko vidi da se vrši krivično delo. Inače, u slučaju štrajka zbog specifičnosti službe, uvek 30 odsto policajaca ostaje na svojim radnim mestima. Ne vidim razlog da naša policija bude diskriminisana u odnosu na svoje kolege u svetu - kaže Milisav Vasić.

Sindikat je, prema Vasićevim rečima, do sada organizovao dva protesta upozorenja. Razlozi su bili socijalne prirode, što i jeste osnovna uloga sindikata. Godinama nagomilavani i nerešavani problemi, naterali su policajce da se sindikalno organizuju, ističući između ostalog i zahteve poput plaćanja noćnog rada, ličnog osiguranja i pravljenja rang lista za rešavanje stambenog problema. Vasić, takođe, ističe težak materijalni položaj policije.

- Po zakonu nama je zabranjeno da se bavimo drugim poslovima izuzev policijskim, a od plate se ne može živeti. Moja plata kao saveznog policajca iznosila je 6.500 dinara. Da li policajac u takvim uslovima može da se brine o bezbednosti građana. U Beogradu većina policajaca živi u samačkim hotelima, u sobama gde je smešteno i 15 ljudi, bez ikakvih uslova za normalan život. Kadrovska politika je vrlo loša, policajci iz unutrašnjosti upućuju se u Beograd i obrnuto. To nema nikakve logike, sa stanovišta policijskog posla, a i ljudi bi u svojim sredinama mnogo lakše rešavali egzistencijalne probleme - kaže Vasić.

U Nezavisnom sindikatu policije imaju još zamerki na račun MUP-a i ministra Mihajlovića.
- Glavna kriminalna aktivnost prethodnog režima odvijala se preko policije. Mihajlović je zadržao te kadrove u vrhu policije, i naravno, da onda ne može biti govora o ozbiljnoj reorganizaciji vojske. Ministar sa novim uniformama pravi paradnog policajca kome od gladi krče creva. On je ekstraprofiter koji samim tim ne bi smeo da sedi na mestu ministra policije. Da ne govorimo o javnim nabavkama u policiji. Gde su ti javni tenderi, ko policiju snabdeva uniformama, vozilima, značkama... Sve to ide preko Mihajlovićeve firme - kaže Milovan Brkić, portparol Nezavisnog sindikata policije.

Z. P.

Napad na sudiju 05.02.2002

12.12.2001, naslovna strana

Milovan Brkić ulazi u svet filma

Nakon sto je jedna americka filmska kompanija kontaktirala sa Milovanom Brkicem, novinarom ovdasnjim i majstorom za ekscese, nudeci mu da otkupi prava na njegovu zivotnu pricu, koja bi bila osnova za igrani film, konkretne stvari su se odvijale veoma brzo. Brkic potvrdjuje za Danas da ce mu na scenariju pomagati jedan, nedavno penzionisani funkcioner CIA, a oni ce posao zapoceti krajem januara sledece godine. Sagovornik Danasa jos kaze da je poceo intezivno da "kopa po svojoj proslosti" i da je iznenadjen koliko tu ima materijala. Izmedju ostalog, pronasao je oko dve stotine intervjua u domacim medijima i vise od tri hiljade (!) u inostranstvu. Takodje, ne bez ponosa, Brkic kaze da je protiv njega bilo pokrenuto vise od sedam stotina sudskih procesa, a da je samo jedan izgubio - onaj od Marka Milosevica. Za igrani film, i vise nego dovoljno.
Inace, o zivotu ovog novinara snimljena je vec jedna storija pod nazivom "Novinar Brkic - Sam protiv svih". Radio B92 je u koprodukciji snimio ovaj film 1992. godine, u reziji Janka Baljka.